Kao što svaki čovek skriva u sebi duhovnu supstancu, zvanu duša, tako i svaki oblik života ima nosioca života, Duha. I Zemlja, planeta nastanjena ljudima, ima duhovnu supstancu. Ona se zove duša Zemlje. Duša Zemlje, duhovna delimična planeta, ne preuzima u sebe protivzakonitosti ljudi.

Čovekova duša, naprotiv, preuzima u sebe kako ono pozitivno, tako i ono negativno. Ljudi, minerali, biljke i životinje trebalo bi da grade jedan uravnotežen odnos: harmonična zračenja trebalo bi da proizlaze iz svih oblika života, a zračenja koja se dopunjuju, da se međusobno jačaju i doprinose dobrobiti čovečanstva.

Čovek je energetski snop koji, u skladu sa svojim mišljenjem i postupanjem, stvara vlastita energetska polja, odnosno magnetna polja. Svaki čovek, tako, ima svoja energetska i magnetna polja koja odgovaraju načinu njegovog mišljenja i postupanja. Između njegovih magnetnih polja i magnetih polja Zemlje postoji stalno naizmenično delovanje: reakcije Zemlje prenose se kroz uzajamno delovanje čoveka i Zemlje, na čoveka, isto kao što se način postupanja ljudi prenosi na titranje Zemlje.

Ono što čovek nanese svojoj Zemlji, svojoj planeti na kojoj boravi, to on nanosi - na osnovu tog naizmeničnog odnosa čovek i Zemlja - samome sebi.

Harmonično uravnotežene magnetne struje bile bi lekovite za slabe nerve čoveka. One bi slab organizam mogle opet podići i ojačati. Odlučujući je, ipak, stav čoveka prema Zemlji. Ako je čovek u harmoniji, a time i u saglasju sa životom, on će onda i da žanje harmoniju.

Isto važi i u obrnutom slučaju: ako čovek razvija negativne, razarajuće snage, na njega će i delovati iste te snage i podsticati ga na nova protivzakonita dela. To u toku njegovog života, ili njegovih života, dovodi do slabljenja duševne i telesne snage i umesto sreće, zadovoljstva i zdravlja, stižu nevolje, udarci sudbine i bolesti.

Svaka slabost i bolest imaju svoj uzrok. Uzrok nije morao biti stvoren u ovom zemaljskom životu. Ono što u ovom otelovljenju dođe do izražaja, teče iz duše. Uzrok neke bolesti može, dakle, isteći iz jedne opterećene duše koja je u ponavljanju rođenja i smrti tovarila na sebe uvek novi dug. Neka duša može se utelovljavati i prolaziti onoliko dugo kroz zemaljske živote u ljudskoj odeći, sve dok - kroz samospoznaju i ostvarivanje, i kroz prihvatanje Mog spasiteljskog čina - ne krene duhovnim putem čišćenja svog niskog "ja" i tako poveća spasiteljsku svetlost koja u njoj deluje.

Svaka duša i svaki čovek moraju, pre ili kasnije, u ovom zemaljskom životu, ili u novim životima, ili pak kao duša u mestima čišćenja, čistiti dušu kako bi ona opet bila svesna slika i prilika večnog Oca. Ko ne ovlada svojim životom, ko svoje biće ne oplemenjuje, taj starim uzrocima uvek dodaje nove, doduše u promenjenom obliku, već prema životnim navikama vremenskih epoha u kojima se duša ponovo inkarnira, donoseći pritom sa sobom ono neokajano iz prethodnih života.

Onaj koji "prianja za svet", suprotstaviće se Hristu, govoreći: mi, ljudi, moramo eksperimentisati da bismo mogli održati život na Zemlji, jer čoveku su potrebni hrana, odeća, gorivo, elektricitet, nafta i mnoge sirovine i drugi izvori da bi sebi život učinio što je moguće prijatnijim. Nama su potrebni - tako će reći čovek koji još prianja za svet - motori, avioni, brodovi, vozila i štošta još da bismo se mogli brže kretati. Potrebni su nam lekovi i klinike, fabrike koje proizvode životne namirnice, odeća i još mnogo toga. Sve to i još više potrebno nam je da bismo mogli živeti.

Sazvežđa i carstva prirode pokazuju kako čovek može da živi. Priroda se darivala i daruje se mnogostruko. Ali, čovek se izdiže iznad tog dara, prirode, i želi da bude nezavisan od nje. Sazvežđa pokazuju čoveku kako bi zračenje moglo biti korisno i kako bi se mogla proizvoditi energija. Ako je čovek sebičan, dakle usmeren samo na sebe, onda je time usmeren i na ovostrano. Zato on ne spoznaje one nebrojene izvore koji mu mogu darovati zdrav i srećan život, i zato ih ni ne uvodi u iskustvo.

Blizu je vreme kad će biti sve očiglednije da ni crkvene vođe, ni državnici, ni naučnici ne mogu da spasu čovečanstvo. Zato će se sve više ljudi ponovo okretati verovanju u jednu višu snagu, da bi tamo našli oslonac. Glavešine ovoga sveta i njihovi sledbenici neće više moći da zadrže svetski haos koji nadolazi - uprkos stalno novim merama i preventivama koje samo vode do novih zaplitanja. Ono što oni čine i smatraju dobrim i neophodnim, to vodi do novih zaplitanja, a time i do novih uzroka koji omogućuju da se već u klici naslute posledice.

Ko je budna Duha, spoznaće ovo i usmeriće se na bolje. Ko spava, pašće u jamu koju je sam iskopao.

Ko teži višim idealima i vrednostima, ispunjavanju Večnih zakona, taj neće samo intuitivno spoznavati i osećati šta je čovečanstvu, narodima zaista potrebno. Njega će prvenstveno voditi i hraniti Praizvor, koji je Moj Otac. Zakonitim načinom mišljenja i življenja mnogih ljudi, promenila bi se i njihova sredina. Već i promena okruženja samo jednog čoveka ka pozitivnome, automatski dovodi u više titranje i nastanjenu planetu Zemlju.

Kao posledica toga, pojavili bi se daleko razvijeniji oblici života, kako u biljnom, tako i u životinjskom carstvu. Biljni svet bi se promenio. Više forme, sa većim svetlosnim intenzitetom zračile bi na dušu i čoveka i budile u čoveku nove pozitivne isceljujuće i životne snage. I životinjski svet bi se promenio i dobio više svetlosne snage. Zemlja bi donosila svetlije i veće i zdrave plodove, sa znatno više izgrađujućih supstanci za dušu i telo.  Snage Zemlje mogle bi čoveku dati ono što on i ne sluti: život u sreći i miru! To bi bila zajednica zdravih i harmoničnih ljudi, koja je Zemlju sebi podredila na ispravan način.

Ono što su stanovnici Zemlje od postanka svoje planete učinili Zemlji i što nije okajano, to deluje na uzročnike. Uzroci mogu biti raznovrsni: to mogu biti negativne misli mržnje i zavisti, klevetanja i vređanja. Te uzroke duše onda otplaćuju kao posledice sa ljudima kojima moraju služiti ili sa ljudima sa kojima ceo svoj život moraju biti zajedno, jer su nekada prema njima grešili, ili se o njih ogrešili.

Negativni postupci mogu biti učinjeni na Zemlji i u njoj, na primer atomskim pripremama i atomskim eksperimentima. Takvi uzroci imaju sveobuhvatne posledice, a one se ispoljavaju u Zemlji i na Zemlji, u morima, jezerima i rekama, u podzemnim vodama, u atmosferi, na ljudima i životinjama. Svaki čovek bi trebalo da sebi postavi pitanje: kako se ponaša nastanjena planeta Zemlja prema svim tim ljudima koji je ne poštuju, nego je zagađuju i na taj način surovo postupaju sa životom. Svako bi trebalo da se pita, da li i on ima ili želi imati udela u toj zajedničkoj karmi!

Živi organizam, Zemlja, izgrađuje se preko kosmičkog zračenja. Za to su, ipak, potrebne sve supstance u zemlji koje stvaraju plodno tle za zračenje, koje onda prodire i održava i pospešuje život. Ako se u zemaljskom carstvu ne bi nalazile supstance određenih metala, minerala i slično, onda kosmičko zračenje ne bi moglo planetu Zemlju učiniti plodnom, ne bi moglo pospešiti rastenje, a tako ni supstance u zemlji podstaći na umnožavanje.

Zato je veliki prekršaj kada čovek iskorišćava planetu Zemlju i preduzima velika premeštanja zemljine mase, menjajući tako kosmičko zračenje u zemlji i na njoj. Zemljina osa ima, između ostalog, zadatak da Zemlju održava u ravnoteži. Ali, kako postupa čovek? Protivzakonitim i agresivnim snagama on deluje na vagu Zemlje. Uprkos svom znanju o opasnostima koje prete Zemlji, zbog mnogih uzroka, kao što su atomske probe, vađenje minerala i iskopavanje, on bez razmišljanja Zemlju i dalje iskorišćava. I veliki tuneli kroz planine i podzemni rudnici uglja uslovljavaju promenu Zemljine ose. 

Ono što za čoveka nije lekovito, to nije korisno ni za Zemlju. A ono što za život Zemlje nije dobro, nije lekovito ni za čoveka. Čovek je samo produkt ove Zemlje, a time i njoj identičan. Ako je Zemlja bolesna, onda će oboleti i produkt, čovek.

Zbog pogrešnog ponašanja čoveka prema svom bližnjem i sabližnjem, životinji - a i prema biljkama, i u celini gledano, i prema planeti Zemlji - stalno su ometani magnetno polje Zemlje i magnetne struje. Od toga i kod čoveka dolazi do različitih napetosti u magnetnom polju. Isto tako životinje, biljke i svi drugi oblici života pate zbog disonanci u magnetnom polju Zemlje. U daljem toku te disonance stvaraju nove protivzakonite napetosti u ljudima i životinjama.

Pleksus solaris, centralni nervni kompleks u čoveku, važno je razvodno mesto u nervnom sistemu. Na njega se može znatno uticati. Ako je to razvodno mesto, uključujući nervni sistem, zbog disonanci raznih vrsta dovedeno do zajedničke patnje, onda posledica mogu biti bolesti i udarci sudbine. Disonance nastaju, na primer, zbog tonova jarkih ili tamnih boja, zbog misli mržnje, zavisti, zbog svađe, sanjarskih besciljnih misli, zbog teških problema i briga, zbog razmišljanja o onome što je već odavno prošlo, zbog nepraštanja ili zbog drugih teškoća kojih se čovek ne može rešiti.

Kao što je već objavljeno, magnetne struje su nosioci tona magnetnog polja Zemlje. Ako je magnetno polje Zemlje disharmonično, poremećene su i magnetne struje. To naizmenično delovanje - jedanput harmonija, a onda opet disharmonija - deluje i u čoveku, tako da su jednom magnetne struje Zemlje za njega isceljujuće, a drugi put štetne. To u potpunosti zavisi od toga kako titraju duša i čovek, kako je uređeno njihovo energetsko polje. Budući da je na Zemlji sve relativno, od mišljenja i života pojedinca u potpunosti zavisi da li i na koji način će magnetne snage uticati na njega.

Odjeci magnetnih struja su u svako doba godine, svakoga dana, čak svakoga sata, različiti. Zato one imaju, već prema svom titranju, različit uticaj na čoveka i na carstva prirode. Ljudi koji imaju pozitivan odnos prema carstvima prirode mogu vlastito magnetno polje napuniti pozitivnim snagama magnetnih struja Zemlje. Pre svega u jutarnjim časovima, kada sunce prvim zracima obasja taj deo Zemlje, pozitivne snage magnetnih struja su naročito korisne. U tim ranim časovima dana one su bogatije "Ôd"-snagama, isceljujućom i životnom snagom, jer se na delu Zemlje gde je noć, smanjuju negativna titranja - mnoge čovekove protivzakonite misli, reči i postupci - dok on spava. Kada sve utihne, duhovna snaga, "Ôd"- snaga, struji pojačano prema materiji.

Duša donosi, dakle, svoj prtljag sasvim ili delimično opet sa sobom u ovaj svet. U toku ljudskog života on biva dotican istim ili sličnim negativnim mislima. Tako on titrajući ulazi u telo čoveka i ovaj ga biva sve svesniji. Prvo dođe misao, a zatim reč. Čovek nalazi istomišljenike i iznosi im svoje "misaono dobro". Prihvati li bližnji to misaono dobro, onda će možda doći i do ostvarenja. Budući da sve u svetu, što je čovek stvorio, može postojati i opstajati samo određeno vreme, ono se opet raspada - otud đubrišta i uređaji za čišćenje otpadnih voda.

Po toj ideji su nastali, na primer, atomsko oružje i atomski reaktori. Zagađena hladna voda atomskih reaktora teče u reke i jezera, a zatim u mora. Konačni rezultat je nečuveno zagađenje Zemlje; životinje i biljke umiru, ili životinje menjaju svoje gene, a biljke svoje osobine. Voda postaje kaljuga, a đubrišta legla za leženje takozvanih parazita, virusa i štetnih bakterija. Isto i slično događa se u jezerima i morima. To dakle znači: paraziti, virusi i štetne bakterije delo su ljudi.

Zato čovek mora uvek iznova da se podseća: pazi na svoje misli! Trudi se da svakodnevno kontrolišeš misli. Predaj Meni ono negativno i postupaj prema Zakonu, pri čemu ćeš sejati ljubav umesto mržnje, blagonaklonost umesto ljubomore i strasti. Imaj uvek u vidu dobrobit svih ljudi i planete Zemlje. Tada ćeš činiti dobro. Tako u tvojoj duši mnogo toga može da bude neutralisano i preobraženo. Negativno, dakle ono opterećujuće, kao što su bolest i razarajuće delovanje, preobraziće se. Ti ćeš ostati ili postati zdrav. Umesto da postupaš razarajuće, postaćeš blagonaklon, dobar čovek koji poštuje i ceni život.

Neuki čovek se bori protiv svega što mu se učini da je nevolja ili opasnost. Ali u stvari on sam je uzročnik tih nevolja i opasnosti. On sam bi, dakle, morao da se bori protiv sebe. To znači da svoje želje, čežnje, sklonosti i poticaje spozna i preda ih Meni, Hristu. Ja sam pozitivna snaga koja preobražava ono negativno i kroz pozitivne, božanski usmerene ljude osvetljava svet i donosi mir.

Bez zdravog, uravnoteženog odnosa između ljudi, životinja, biljaka i minerala, čovek koji zavisi od odnosa snaga između životinjskog, biljnog i mineralnog carstva ne može dugo da živi. Esencije života životinja, biljaka i minerala jesu kosmičke snage, koje su u jedinstvu i u harmoniji sa snagama beskonačnosti. Ako čovek deluje protiv životinjskog i biljnog sveta i protiv mineralnog carstva, onda se on ogrešuje o zakon jedinstva, harmonije.

Ko se ogrešuje o univerzalni zakon harmonije, udaljava se od neposredne struje, od Boga, života. Život je Bog, a Bog je jedinstvo. Ko se ogrešuje o univerzalni zakon jedinstva, sve više uništava svoje životne snage koje s mukom želi da održi preko hrane i sredstava za povećanje energije. Posledice su onda patnja, bolest, nesreća i udarci sudbine. To onda dovodi do postepenog izumiranja biljnog i životinjskog sveta i čovek se, konačno, vraća u kameno doba u kojem s mukom mora da održava svoj život.

Ono što čovek namerno razori, trajno gledano, izumire u spoljašnjem. Broj životinja koje nose određeni potencijal snaga koji doprinosi ekološkoj ravnoteži, sve je manji. Lekovito bilje, koje i zračenjem doprinosi ozdravljenju čoveka i životinja i zdravlju ukupne atmosfere, atomski je ozračeno i izumire. Kamenja za sada ima više nego dovoljno. Šta čovek može iz toga učiniti? Veoma malo.

U jednoj kapi vode nalazi se bezbroj živih bića. I ova životna snaga doprinosi uravnotežavanju života u celom Sunčevom sistemu. Ovi brojni oblici života u kapima vode ne doprinose samo čišćenju reka, jezera i mora, nego i čitavog organizma Zemlje. I organizam čoveka, ljudsko telo, čisti se vodom koja u sebi nosi bezbroj najmanjih životinja koje su i za ovo predviđene. Ove oblike života Ja nazivam prirodnim čistačima fizičkog tela. Odnos čoveka prema prirodi i prema izvoru života, vodi, poremećen je. Voda Zemlje nije data samo za čišćenje i navodnjavanje tla, već služi i ljudskom telu, njegovim ćelijama, krvi i organima. Bezbroj živih bića u vodi, mikrobi, doprinose čišćenju i olakšavanju creva čoveka i životinja i izgrađuju crevnu floru. Voda je namenjena za isceljivanje svih sastavnih delova tela.

Ono što čovek poseje od uzroka, to će i žeti - osim ako uzroci budu pravovremeno okajani, to jest dok su još aktivni u svesti, ili kao sećanje u podsvesti, ili kada se uzdignu i počnu da deluju kao misli koje ne odgovaraju Mom večnom zakonu. Svaka misao, i pozitivna i negativna, teži da postane delotvorna. Svaka misao je energija i traži neki kanal da bi izrazila ono što je u nju položeno. Što se češće održava jedna te ista misao, utoliko je intenzivnije njeno delovanje. Misli, reči i dela su semenje koje pada u auru, u čoveka, a onda u dušu. Ako se na vreme ne prepozna, počinje da klija i da niče i donosi plodove odgovarajuće svojoj vrsti. Te misli se onda povezuju u jedan energetski kompleks i vraćaju se opet odašiljaču; one utiču na njega i teže da prouzrokuju ono čega se pošiljalac možda plašio.

Razmišlja li čovek često o nekoj bolesti, pribojava li je se, onda on privlači isto ili slično. Govori li neprestano o svojoj bolesti ili nevolji, tada je on pojačava u svom telu, ali i u svojoj duši. Mržnja, zavist, neprijateljstvo i osvetoljubivost, dovode isto tako do bolesti, patnji i udaraca sudbine. Uzrok je uvek pogrešno osećanje, mišljenje, govorenje i postupanje. Posledica se odvija ili u ili na telu, ili dolazi do udarca sudbine u neposrednom okruženju dotičnoga. Pogrešno ponašanje je, dakle, uzrok. Čovek ukršta večne harmonične snage, Zakon ljubavi i mira.

Ako u porodici postoji bolest, nesreća, briga, žalost, svađa, prepirka, mržnja, zavist, neprijateljstvo i udarci sudbine, onda u osnovi toga uvek leže uzroci. Uzrok se svaki put vraća samom pogođenom. Čovek mora da nosi uzrok kao posledicu. On nastaje, kao što je objavljeno, u i na čoveku, ili u njegovoj neposrednoj okolini.