Svako umire sam za sebe.
Živeti i umreti
da bi se dalje živelo.
Smrt je
noć duše.
Umreti u
večnom Životu
je večni Dan duše
Gabriele pismo br. 5
SLUŠAJTE RADIO EMISIJE IZ KNJIGE GABRIELE PISMO BR.5:
Gabriele pismo br.5 - 1.deo
Ljudska reč je pojam u kojem mogu biti mnogi sadržaji.Dragi prijatelji, vekovima je naše društvo sebi stvaralo sliku sveta koja je u vezi samo s ovostranim i u kojem se ogleda prostor i vreme. Mišljenje i „življenje“ većine ljudi ograničeno je na događaje u prostoru i vremenu, pri čemu oni „življenje“ izjednačuju s tokovima u „opstajanju“ ili „prisutnosti“.
U ovom Gabrijelinom pismu želim da se potrudim da ovostrano, dakle „prisutnost“ objasnim tako, da istinski tragalac istine može bolje da razume šta znače i šta nam žele reći sadržaji naših reči npr. „Umiranje i življenje, da bi se dalje živelo“, ili „smrt“.
To je zato važno, što jedni sa drugima komuniciramo jezikom, dakle sporazumijevamo se rečima. Pritom, često ne znamo da li nas ljudi oko nas razumeju, jer komunikacijski medij ljudskog jezika prenosi informacije posredno, u posudi reči.
U ovom Gabrijelinom pismu želim da se potrudim da ovostrano, dakle „prisutnost“ objasnim tako, da istinski tragalac istine može bolje da razume šta znače i šta nam žele reći sadržaji naših reči npr. „Umiranje i življenje, da bi se dalje živelo“, ili „smrt“.
To je zato važno, što jedni sa drugima komuniciramo jezikom, dakle sporazumijevamo se rečima. Pritom, često ne znamo da li nas ljudi oko nas razumeju, jer komunikacijski medij ljudskog jezika prenosi informacije posredno, u posudi reči.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 2.deo
Pomisao na smrt rado se potiskuje iz svesti.Kao što je rečeno naše su reči višeznačne, kao rastegljivi pojmovi, kao i reči „ovostrano“, isto „ovdestrano“ ili čak, onostrano. Za mnoge ljude onostrano nije realnost zato jer je mnogi svrstavaju u kategoriju „verske predstave“, dakle u „religiju“ kojoj mnoštvo ljudi pripisuje karakter irealnog, hipotetičnog. Posebno kraj onoga što oni smatraju svojim „životom“, kraj opstojanja, smrt, za njih ima hladan dah neshvatljivog, zagonetnog, nepojmljivog, prema prilikama čak i jezovitog. Pomisao na smrt rado se potiskuje iz svesti.
Pre ili kasnije, za svakog od nas dolazi čas u kojem se razračunava sa svojim postojanjem i sa smrću, pre svega onda, kada je čovek zaokupljen svojom prošlošću; upravo savest, koja tada često govori uverljivo, nije uvek meko uzglavlje.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 3.deo
Duhovna smrt je duhovno slepilo - u bednoj egzistenciji, u nerealnom.Za mene kao čoveka duha koji zemaljska zbivanja posmatra sa osmatračnice večnog Duha, dakle, života, „smrt“ je stanje duše koja je svoju prvobitno široku svest suzila, svoje svetlo zatamnila osećanjima, osećajem, mišlju, govorom i postupanjem protiv Božjeg zakona koji je nesebično ta ljubav.
Ko poriče Boga, život, zatvara se prema svetlu. On je nastanjen u carstvu senki, u duhovnom neznanju, u nestvarnom. On više ne opaža život kao takav, već je duhovno slep, tj. duhovno mrtav.
Ko poriče Boga, život, zatvara se prema svetlu. On je nastanjen u carstvu senki, u duhovnom neznanju, u nestvarnom. On više ne opaža život kao takav, već je duhovno slep, tj. duhovno mrtav.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 4.deo
Život je nepresušna struja, tekuće božanske energije (snaga svetla). U čoveku je zasenčeno biće svetla iz Boga.Život ne može prestati da traje. Život je nepresušna, neprekidno tekuća struja svetla, božanske energije. Energija se ne gubi. Bog, Premudri, stvorio je Svoju decu, bića svetla, tela svetlosne energije, slična Njegovome večnom svetlosnom telu, večnoj Očevoj svesti. Nekoliko, a tokom eona dalja bića svetla, udaljila su se od Boga od svetla. Tako se zamračilo njihovo svetlosno telo.
Budući da zakon, Bog, sadrži slobodnu volju za svu svoju decu, svim bićima svetla koja su se otcepila od Njega i postala bezbožna, Večni je dopustio zemaljski ogrtač, koji nazivamo fizičko telo ili čovek.
Budući da zakon, Bog, sadrži slobodnu volju za svu svoju decu, svim bićima svetla koja su se otcepila od Njega i postala bezbožna, Večni je dopustio zemaljski ogrtač, koji nazivamo fizičko telo ili čovek.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 5.deo
U pozitivnim podsticajima savesti čoveku govori Bog, život. Posle zemaljskog života nema života? Duhovno neznanje - tamnica naše duše.Kada govorimo, slušamo ili čitamo o savesti, tada bi smo morali postaviti sebi pitanje: „ Šta je savest? “
Da li je to hemijska reakcija mozga koja će se pomoću prenosnih aparata očitavati preko nervnog sistema? Svetski naučnici sigurno raspolažu drugim objašnjenjima. Ipak, božanski, zakoniti, dakle pozitivni podsticaji naše savesti dolaze iz naše duše. Možda će se poneka sveznalica pobuniti, kada čuje takvu istinu: božansko, pozitivno, savest, dolazi nam preko duše. To je tako. Opominjuće, božansko kucanje, savest, je večni Duh i večni život. On kuca na vrata našeg razuma da nam objasni da preko razuma stečeno znanje nije sve, već je to mudrost, život.
Da li je to hemijska reakcija mozga koja će se pomoću prenosnih aparata očitavati preko nervnog sistema? Svetski naučnici sigurno raspolažu drugim objašnjenjima. Ipak, božanski, zakoniti, dakle pozitivni podsticaji naše savesti dolaze iz naše duše. Možda će se poneka sveznalica pobuniti, kada čuje takvu istinu: božansko, pozitivno, savest, dolazi nam preko duše. To je tako. Opominjuće, božansko kucanje, savest, je večni Duh i večni život. On kuca na vrata našeg razuma da nam objasni da preko razuma stečeno znanje nije sve, već je to mudrost, život.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 6.deo
Istraživanjem sebe pronaći izlaz od straha poredeći smrt svesnom životu, sigurnosti, prisebnosti i unutrašnjoj postojanosti.Upravo u našem vremenu u kojem moral ima samo još oblik kuće od karata, uokolo tumara mučitelj strah koji uvek ponovo nama ljudima preteći predstavlja ono neminovno: smrt. Ako hoćemo da svladamo mučitelja, tada se moramo baviti Bogom i životom, kao i sa svojim zemaljskim životom u kojem - verovali mi, ili ne - svaka akcija izaziva odgovarajuću reakciju; duhovno rečeno: „Svojim načinom postupanja podležemo zakonu „uzroka i posledice“, „setve i žetve“.
Ako se i danas bavimo životom, umiranjem i smrću i s njima se razračunavamo, preispitaćemo svoje mišljenje i ponašanje, sve više i više posmatraćemo sebe, naročito onda, kada se osećamo kao gonjeni, ili kad nas uhvati panika jer nas je za vrat ščepao strah od nečeg nedokučivog. Ako tada počnemo da ispitujemo „zašto“, dakle istražujemo sebe, primetićemo da nam neka unutarnja snaga preko naše duše i savesti daje mogućnost samospoznaje. Ko nauči da osluškuje i oseća šta mu kazuje njegova savest - savest iz duše je uvek ono dobro - i ko razume da ubuduće čini dobro, njega malo pomalo napušta strah; oseća se slobodan i nošen dobrom snagom, koja mu unutra daje sigurnost, oslonac i usrećuje ga. To je Praizvor, Bog.
Ako se i danas bavimo životom, umiranjem i smrću i s njima se razračunavamo, preispitaćemo svoje mišljenje i ponašanje, sve više i više posmatraćemo sebe, naročito onda, kada se osećamo kao gonjeni, ili kad nas uhvati panika jer nas je za vrat ščepao strah od nečeg nedokučivog. Ako tada počnemo da ispitujemo „zašto“, dakle istražujemo sebe, primetićemo da nam neka unutarnja snaga preko naše duše i savesti daje mogućnost samospoznaje. Ko nauči da osluškuje i oseća šta mu kazuje njegova savest - savest iz duše je uvek ono dobro - i ko razume da ubuduće čini dobro, njega malo pomalo napušta strah; oseća se slobodan i nošen dobrom snagom, koja mu unutra daje sigurnost, oslonac i usrećuje ga. To je Praizvor, Bog.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 7.deo
Ko nauči da razume svoj život, više se ne boji smrti.Ko se protivi činjenici da se posle umiranja, odlaganja telesnog omotača, menja samo agregatno stanje, od grubo materijalnog u finije materijalno, taj nije spreman da razmisli ozbiljno o svom opstanku, ili o životu i da svoj zemaljski život uzme u svoje ruke.
Čovek iz svoga zemaljskog života isključuje umiranje, ono neizbežno, smrt - a ipak nas ona prati na svakom koraku. Ona nam je svakog trenutka, svakog minuta blizu. Naše zemaljsko rođenje, sa sobom donelo umiranje, jer svaki ljudski život ima upravo kraj, koji čovek naziva smrću. Smrt, je dakle neminovna i prirodna kao što je i naše rođenje.
Čovek iz svoga zemaljskog života isključuje umiranje, ono neizbežno, smrt - a ipak nas ona prati na svakom koraku. Ona nam je svakog trenutka, svakog minuta blizu. Naše zemaljsko rođenje, sa sobom donelo umiranje, jer svaki ljudski život ima upravo kraj, koji čovek naziva smrću. Smrt, je dakle neminovna i prirodna kao što je i naše rođenje.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 8.deo
Zemaljski opstanak jeste životni zadatak koji čovek može pozitivno da koristi i oblikuje.Mi, ljudi, govorimo tako mnogo o životu. Hoćemo da živimo - a ipak, većina ljudi ne živi. Takvi bedno životare kao opijeni, ne koristeći na pravi način vreme na Zemlji.
Naš materijalistički svet mnoge ljude drži zaluđene zbog pojma prostora i vremena, u čisto racionalno i prirodo-naučno datoj slici sveta ili zbog autoritativnog uticaja crkvenog učenja, i tera ih da mnogo više pažnje posvećuju doživljaju u ovostranome. To, ne znači živeti! Ko dopusti da se materijalistički ponaša, za njega je reč „onostrano“ pojam čiji sadržaj, i značaj, nije opipljiv, stvaran pa stoga ni relevantan.
Naš materijalistički svet mnoge ljude drži zaluđene zbog pojma prostora i vremena, u čisto racionalno i prirodo-naučno datoj slici sveta ili zbog autoritativnog uticaja crkvenog učenja, i tera ih da mnogo više pažnje posvećuju doživljaju u ovostranome. To, ne znači živeti! Ko dopusti da se materijalistički ponaša, za njega je reč „onostrano“ pojam čiji sadržaj, i značaj, nije opipljiv, stvaran pa stoga ni relevantan.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 9.deo
Život, energija svemira, prožima čitav kosmos. Kao ljudi, mi vidimo samo neznatan deo toga.Poneki naš naučnik govori da čovek ne može sve da opazi. Npr. golim okom ne možemo da vidimo šta se kreće u kapi vode, osim ako ne gledamo kroz mikroskop. U vazduhu i u vodi je bezbroj bacila koji su, zavisno od okolnosti, u stanju da razore ljudsko telo; golim očima ne možemo ih prepoznati. Mada su ti životni oblici materija, bez aparata za povećavanje ne možemo ih opažati. Naše oko nije podešeno za opažanje sićušnih oblika materije.
Dakle utvrđujemo: štošta se kreće u materijalnom svetu, u prostoru i vremenu, i okom se ne može prepoznati. Kada bismo svoje instrumente pooštrili da bismo više, tj sve videli, kada bismo ih hiljadu puta, čak možda čak milion puta pojačali - došli bi smo do zaključka da ipak ne vidimo sve. Isto tako mozak, koji upravlja nama, čovekom, reaguje samo na vreme i prostor i zato je takođe ograničeno sposoban za primanje; on zadržava samo ono što pripada materijalnom realnom svetu, mada ne ni sve od toga.
Dakle utvrđujemo: štošta se kreće u materijalnom svetu, u prostoru i vremenu, i okom se ne može prepoznati. Kada bismo svoje instrumente pooštrili da bismo više, tj sve videli, kada bismo ih hiljadu puta, čak možda čak milion puta pojačali - došli bi smo do zaključka da ipak ne vidimo sve. Isto tako mozak, koji upravlja nama, čovekom, reaguje samo na vreme i prostor i zato je takođe ograničeno sposoban za primanje; on zadržava samo ono što pripada materijalnom realnom svetu, mada ne ni sve od toga.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 10.deo
Proces umiranja - odvajanje naše besmrtne duše od fizičkog tela.Šta se događa posle smrti tela?
Mrtvac više ne diše. Zašto? Zato što se nevidljivi deo, kojeg nazivamo duša, odvojio od tela. Duša takoreći uzima sa sobom život, dah, kojeg ona polako izvlači iz umirućeg tela. To je takozvani proces umiranja. Kod sledećeg udisaja duša odbija telo od sebe i dalje diše bez svog materijalnog omotača, po zakonu kosmičkog reda.
Budući da se mnogi ljudi najčešće ne orijentišu kosmički, ne bave se neiscrpnom kosmičkom energijom i ne gledaju izvan materijalnog opstanka, proces umiranja mnogima uliva strah. Iako se čovek toliko još boji smrti - jednom će se dogoditi odvajanje njegove besmrtne duše od fizičkog tela; od toga nije niko pošteđen. Naša duša je upravo kosmičko biće koje je samo vremenski uslovljeno, za izvesno vreme nalazi se u zemaljskom omotaču, u zemaljskom „svemirskom odelu“.
Mrtvac više ne diše. Zašto? Zato što se nevidljivi deo, kojeg nazivamo duša, odvojio od tela. Duša takoreći uzima sa sobom život, dah, kojeg ona polako izvlači iz umirućeg tela. To je takozvani proces umiranja. Kod sledećeg udisaja duša odbija telo od sebe i dalje diše bez svog materijalnog omotača, po zakonu kosmičkog reda.
Budući da se mnogi ljudi najčešće ne orijentišu kosmički, ne bave se neiscrpnom kosmičkom energijom i ne gledaju izvan materijalnog opstanka, proces umiranja mnogima uliva strah. Iako se čovek toliko još boji smrti - jednom će se dogoditi odvajanje njegove besmrtne duše od fizičkog tela; od toga nije niko pošteđen. Naša duša je upravo kosmičko biće koje je samo vremenski uslovljeno, za izvesno vreme nalazi se u zemaljskom omotaču, u zemaljskom „svemirskom odelu“.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 11.deo
Priroda ne poznaje uništavanje, već preobražavanje.U mirnim časovima poneko razmišlja o Odakle i Kuda. Ko o tome razmišlja, baviće se znanjem da se energija ne gubi. Priroda nam pritom pomaže da produbimo ta saznanja. Priroda ne poznaje uništavanje, već probražaj. U čitavoj beskonačnosti ne postoji ništa kruto, statično - sve teče, sve je energija. Bilo to pra-energija, najviše zračenje, ili nisko vibrirajuće zračenje - to ostaje energija.
Nisko, zgusnuto zračenje zovemo materija. Prema nepromjenjivim zakonima Reda pre ili kasnije, nju će Stvoritelj preobraziti opet u pra-energiju, dakle tamu u svetlo, težinu u bestežinsko stanje. Zbog toga će svaka teška, opterećena duša opet postati biće svetla, onakvo kakvim ga je Bog gledao i stvorio.
Nisko, zgusnuto zračenje zovemo materija. Prema nepromjenjivim zakonima Reda pre ili kasnije, nju će Stvoritelj preobraziti opet u pra-energiju, dakle tamu u svetlo, težinu u bestežinsko stanje. Zbog toga će svaka teška, opterećena duša opet postati biće svetla, onakvo kakvim ga je Bog gledao i stvorio.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 12.deo
Svestan život je kritičko shvatanje života.Nažalost, većina ljudi živi nesvesno. Nesvestan „život“ možemo da označimo kao opstanak na određeni rok koji čovek stavlja u opticaj u minutama, satima, danima i mesecima, tako što dopušta da dani protiču, da se odmotava tok njegovog postojanja, a da sam aktivno ne pridonosi savlađivanju neprijatnog štetnog i ostvarivanju pozitivnog.
Da li je svestan život uopšte moguć?
Da bi stigao u svestan život tragalac se prvo mora iscrpno pozabaviti s večno vladajućom, moćnom Pra-energijom, sa svemirskim energetskim poljem koje održava sve zajedno koje, shvaćeno kao jedinstvo, prožima sve, kako vidljivo, tako i ljudskim očima nevidljivo. Ko se detaljno bavi s kosmičkim zakonima svestrujeće energije i jedinstva, taj će se pozabaviti i umiranjem a i sa smrti, jer je život bezgraničan. Prema tome, život nadilazi smrt.
Da li je svestan život uopšte moguć?
Da bi stigao u svestan život tragalac se prvo mora iscrpno pozabaviti s večno vladajućom, moćnom Pra-energijom, sa svemirskim energetskim poljem koje održava sve zajedno koje, shvaćeno kao jedinstvo, prožima sve, kako vidljivo, tako i ljudskim očima nevidljivo. Ko se detaljno bavi s kosmičkim zakonima svestrujeće energije i jedinstva, taj će se pozabaviti i umiranjem a i sa smrti, jer je život bezgraničan. Prema tome, život nadilazi smrt.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 13.deo
Institucije crkava nemaju odgovor na pitanja o „Životu i umiranju da bi se dalje živelo“.Življenje i umiranje da bi se dalje živelo, nema nikakve veze s crkvenim institucijama. Kada i gde će biti duša posle smrti tela zavisi jedino o čoveku čija duša odlaže ljudski omotač. Čovek sam određuje razvojni put svoje duše. Tu ne pomaže ni poslednja ispovest izgovorena na uho svešteniku ili župniku. Niti „posljednja pomast“ ne može da izbriše ono što je čovek natovario svojoj duši.
A kako će izgledati dalji život duše posle zemaljskog života zavisi od težine njenog opterećenja, i o stepenu njene prosvetljenosti. Tobožnje hršćanske crkve nemaju zadovoljavajući odgovor na sledeća pitanja: Zašto živim? Dolazim li otkuda – kuda idem? Najzad, zašto sam uopšte ovde?
A kako će izgledati dalji život duše posle zemaljskog života zavisi od težine njenog opterećenja, i o stepenu njene prosvetljenosti. Tobožnje hršćanske crkve nemaju zadovoljavajući odgovor na sledeća pitanja: Zašto živim? Dolazim li otkuda – kuda idem? Najzad, zašto sam uopšte ovde?
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 14.deo
Je li onostrano besmislica? Naše predrasude pokazuju da ne posedujemo analitičan um.Da bismo postali dobri analitičari, ili, da bismo ostali svestrani analitičari, moramo prvo da naučimo da čitamo bez predrasuda i ozbiljno razmišljamo o tome šta je napisano u ovom Gabrijelinom pismu. Prvo, treba da se odviknemo da nevidljivo odbijamo, kao nešto nepostojeće, ili neprirodno.
Tek onda kada se odviknemo da odbijemo jednostavno nevidljivo i neshvatljivo, počinjemo da mislimo logično. Pritom nam pomaže predstava da smo, ne primećujući to, stalno okruženi talasima vrlo različitih vrsta, koje prodiru kroz nas. Zašto nas snaga svemira, struja beskonačnosti, život, ne bi mogla prožeti, ako postoje drugi talasi, niže vibracije, koje do nas stižu i u nama deluju?
Naše predrasude pokazuju da ne posedujemo analitičan razum. Ko je u stanju da misli analitički, taj ne kaže da je besmislica ono što ne može da razume ili shvati. Tako se i onostrano ne može odbaciti kao besmislica. Možete li npr. dokazati da ne postoji onostrano? Zbog toga ne smemo da se zalećemo i tvrdimo: „Onostrano je besmislica!“ Tačno je da čovek ne može drugom da dokaže postojanje onostranog, ali svako može samoga sebe da dovede do toga, da u svojoj svesti shvati: život je energija, a energija se ne gubi.
Tek onda kada se odviknemo da odbijemo jednostavno nevidljivo i neshvatljivo, počinjemo da mislimo logično. Pritom nam pomaže predstava da smo, ne primećujući to, stalno okruženi talasima vrlo različitih vrsta, koje prodiru kroz nas. Zašto nas snaga svemira, struja beskonačnosti, život, ne bi mogla prožeti, ako postoje drugi talasi, niže vibracije, koje do nas stižu i u nama deluju?
Naše predrasude pokazuju da ne posedujemo analitičan razum. Ko je u stanju da misli analitički, taj ne kaže da je besmislica ono što ne može da razume ili shvati. Tako se i onostrano ne može odbaciti kao besmislica. Možete li npr. dokazati da ne postoji onostrano? Zbog toga ne smemo da se zalećemo i tvrdimo: „Onostrano je besmislica!“ Tačno je da čovek ne može drugom da dokaže postojanje onostranog, ali svako može samoga sebe da dovede do toga, da u svojoj svesti shvati: život je energija, a energija se ne gubi.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 15.deo
Crkvena nauka ne vodi vernika do dokazivanja Božje egzistencije.Crkvena nauka je puna onog što moraš činiti i što ne smeš činiti. To što visi iznad toga glasi: vera sama je dovoljna. Međutim, vremenom će poneko primetiti da vera sama nije dovoljna, jer vera sama ne vodi do dokaza Božje egzistencije i egzistencije onostranog. Uprošćena, neaktivna vera ostaje obavijena sa Ako i Ali, Možda, ili Ipak-Ne.
Crkvena nauka često poučava crkvene poklonike: vera je sama dovoljna. To je dovelo do toga da se neko okrenuo i okreće od Boga jer izjednačuje Boga s crkvom i s ovim svetom a nepravednost pripisuje Bogu. Ko se još dobro oseća u okruženju svoje crkve, u takozvanoj crkvenoj veri koja čini blaženim, a zapostavlja Božje zapovesti i učenje Isusa, Hrista, takav će, najkasnije onda kad mu padne povez sa očiju, doći do sledećeg rezultata: „Bog ne postoji zato jer ovaj svet ne samo što je nepravedan, nego i okrutan.“ Crkve su upravo tela moći koja u tamnicu bacaju one koji prate princip, a on glasi da je smrt ključ života.
Crkvena nauka često poučava crkvene poklonike: vera je sama dovoljna. To je dovelo do toga da se neko okrenuo i okreće od Boga jer izjednačuje Boga s crkvom i s ovim svetom a nepravednost pripisuje Bogu. Ko se još dobro oseća u okruženju svoje crkve, u takozvanoj crkvenoj veri koja čini blaženim, a zapostavlja Božje zapovesti i učenje Isusa, Hrista, takav će, najkasnije onda kad mu padne povez sa očiju, doći do sledećeg rezultata: „Bog ne postoji zato jer ovaj svet ne samo što je nepravedan, nego i okrutan.“ Crkve su upravo tela moći koja u tamnicu bacaju one koji prate princip, a on glasi da je smrt ključ života.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 16.deo
Zemaljsko pravosuđe i njegova „procenjena vrednost“. U onostranom važi Božja pravednost.U svetu je nepravda nadnica sveta. Neuke i duhovne neznalice, dobijaju nadnicu na svoj način, prema važećem temeljnom principu u svetu: sve za mene i najbolje za mene. - To znači da, između ostalog, korupcija cveta. Ugledan je onaj koji ima jake laktove koje koristi za svoje dobro i svoju nepopustljivost. Ko u ovome svetu ima ugled, njegovo se mišljenje sluša i kada je pogrešno.
Sudovi ovog sveta sude po pravu. Slučaj pravosuđa zavisi od toga koliko visoko ili koliko nisko svetovno pravo ceni kandidata. U takozvanoj posudi vage „pravde“ leži procenjena vrednost: a nju, vrednost, nudi jedan ili drugi, npr. kakav je njegov položaj u društvu, ili stepen vrednosti njegovih odnosa, njegovog ugleda itd. Iz toga se više, ili manje izvodi presuda. Svakako, da to nema nikakve veze s pravednošću, a pogotovo ne sa svemirskim zakonom ljubavi i pravednosti.
Onostrano ima drugačiju meru. Prema položaju zvezda u kojima je duša pohranila svoje Za i Protiv, mere precizno prema svemirskoj pravednosti, jer Bog je pravednost.
Sudovi ovog sveta sude po pravu. Slučaj pravosuđa zavisi od toga koliko visoko ili koliko nisko svetovno pravo ceni kandidata. U takozvanoj posudi vage „pravde“ leži procenjena vrednost: a nju, vrednost, nudi jedan ili drugi, npr. kakav je njegov položaj u društvu, ili stepen vrednosti njegovih odnosa, njegovog ugleda itd. Iz toga se više, ili manje izvodi presuda. Svakako, da to nema nikakve veze s pravednošću, a pogotovo ne sa svemirskim zakonom ljubavi i pravednosti.
Onostrano ima drugačiju meru. Prema položaju zvezda u kojima je duša pohranila svoje Za i Protiv, mere precizno prema svemirskoj pravednosti, jer Bog je pravednost.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 17.deo
Struktura fine materijalne duše i fizičkog tela.Naše fizičko telo se zove i grubotvorni omotač našeg finijeg materijalnog tela, duše. Materijalni, grubomaterijalni omotač, čovek, obeležen je i oblikovan prema zračenju duše. Duša, koja najčešće sigurno nije bila samo jednom u prolazu, dakle čovek, u svojim periodama inkarnacije opteretila se delom više, delom manje. Duša, i odgovarajuće čestice duše preuzimaju, i upijaju svetlo i senu, Božju volju i našu samovolju. To je onda, uopšteno rečeno zračenje duše i čoveka.
Večni zakon univerzuma sastoji se od sedam osnovnih snaga. To su Božji Red, Njegova Volja, Njegova Mudrost, Njegova božanska Ozbiljnost, Njegova Strpljivost, Ljubav i Milosrđe. Ako se duša ogreši o te božanske osnovne snage, tada ona u sebi zamračuje odgovarajuću osnovnu snagu života. Dotične čestice duše okreću se od božanskog praizvora snage i zrače prema svom opterećenju, prema svom zasenjenju. Time se objašnjava da su opterećenja u duši takođe odgovarajuća zračenja duše. Zračenja se oblikuju u omotače a oni su u onostranome odgovarajuća finijetvarna „odela“ duše.
Večni zakon univerzuma sastoji se od sedam osnovnih snaga. To su Božji Red, Njegova Volja, Njegova Mudrost, Njegova božanska Ozbiljnost, Njegova Strpljivost, Ljubav i Milosrđe. Ako se duša ogreši o te božanske osnovne snage, tada ona u sebi zamračuje odgovarajuću osnovnu snagu života. Dotične čestice duše okreću se od božanskog praizvora snage i zrače prema svom opterećenju, prema svom zasenjenju. Time se objašnjava da su opterećenja u duši takođe odgovarajuća zračenja duše. Zračenja se oblikuju u omotače a oni su u onostranome odgovarajuća finijetvarna „odela“ duše.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 18.deo
Opasnosti pri uspostavljanju kontakta s onostranim.Upravo ljudi, koji su tek nedavno stekli saznanje o tome da iznad fizički primećene postoji ljudskim očima nevidljiva realnost, koja prožima grubomaterijalni svet i može da utiče na njega, skloni su tome da to još neznatno i nepotpuno znanje primene misaono, ili praktično. Pritom, oni nisu svesni opasnosti koje su zavisno od okolnosti povezane sa tim. I uvek ne postoje egocentrične ambicije kao radoznalost, želja da se doživi nešto neobično i da se sa tim ističe, već često, jednostavno i nepromišljeno iskazana „dobra volja“.
Kako bih Vas dragi prijatelji u svakom slučaju sačuvala od trauma, želim pre svega da upozorim na sledeće: nije vredno truda, niti je preporučljivo, da se bilo kakvom praksom teži za direktnim kontaktom, komunikacijom s onostranim svetovima ili s njihovim stanovnicima. Zašto, nije?
Nije vredno truda, jer su duše donjih nivoa čišćenja, čak međupodručjâ, još opterećene krivicom, zlom svake vrste i više ili manje neuke, tako da od njih ne možemo naučiti ništa dobro, niti primiti neke mudrosti. Nije preporučljivo zato, jer se izlažemo opasnosti da nas ti onostranci, koji ne poštuju slobodnu volju, pritiskaju, oštete, možda čak premeste ili zaposednu.
Kako bih Vas dragi prijatelji u svakom slučaju sačuvala od trauma, želim pre svega da upozorim na sledeće: nije vredno truda, niti je preporučljivo, da se bilo kakvom praksom teži za direktnim kontaktom, komunikacijom s onostranim svetovima ili s njihovim stanovnicima. Zašto, nije?
Nije vredno truda, jer su duše donjih nivoa čišćenja, čak međupodručjâ, još opterećene krivicom, zlom svake vrste i više ili manje neuke, tako da od njih ne možemo naučiti ništa dobro, niti primiti neke mudrosti. Nije preporučljivo zato, jer se izlažemo opasnosti da nas ti onostranci, koji ne poštuju slobodnu volju, pritiskaju, oštete, možda čak premeste ili zaposednu.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 19.deo
Zemaljski opstanak nam daje mogućnost da analitički razmišljamo, i pazimo na upozorenja i egzistencije bezgraničnog života.Dokaz da Bog egzistira, i da u sebi nosimo finiju tvorevinu dušu, koja večno živi, morali bismo sami pronaći. Niko drugi ne može to da učini za nas. Ako želite, počnite sledećim pitanjima analitičkim razmišljanjem: Šta je čovek? Zašto sam čovek? Je li zemaljski opstanak moj život? Šta je život?
Šta je čovek, kao takav, ako ga posmatramo jedino kao tvorevinu od mesa i kostiju? On je, za sebe uzev, oronulo biće koje mora biti stalno na oprezu da se njegovome fizičkom telu ništa ne dogodi. Ako pomislimo da već štetni bacili i bakterije mogu da nanesu teška oštećenja našem telu, ili da nepredviđena sudbina dovodi u pitanje temelj naše egzistencije, tada bi ipak, bila potrebna samoanaliza pri čemu bismo postavili sebi pitanje tj sledeća pitanja: „Zašto sam čovek“? Što mi to donosi, što se iz dana u dan brinem za svoje telo? Treba li sve to da bude? Je li to smisao i svrha moje egzistencije koju nazivam svojim „životom“?
Ako pobliže osvetlimo ova pitanja, doći ćemo do saznanja da zemaljski opstanak, telesna egzistencija, kao takva, nikada ne može biti sve; da se strah i briga za telo i za sutra ne može nazvati „životom“.
Šta je čovek, kao takav, ako ga posmatramo jedino kao tvorevinu od mesa i kostiju? On je, za sebe uzev, oronulo biće koje mora biti stalno na oprezu da se njegovome fizičkom telu ništa ne dogodi. Ako pomislimo da već štetni bacili i bakterije mogu da nanesu teška oštećenja našem telu, ili da nepredviđena sudbina dovodi u pitanje temelj naše egzistencije, tada bi ipak, bila potrebna samoanaliza pri čemu bismo postavili sebi pitanje tj sledeća pitanja: „Zašto sam čovek“? Što mi to donosi, što se iz dana u dan brinem za svoje telo? Treba li sve to da bude? Je li to smisao i svrha moje egzistencije koju nazivam svojim „životom“?
Ako pobliže osvetlimo ova pitanja, doći ćemo do saznanja da zemaljski opstanak, telesna egzistencija, kao takva, nikada ne može biti sve; da se strah i briga za telo i za sutra ne može nazvati „životom“.
Slušajte radio emisiju >>
Gabriele pismo br.5 - 20.deo
Ko uvažava razumno mišljenje, intelekt, ne shvata Duh beskonačnosti.Duh nije vezan za naš razum. Razum je prolazan, Duh je večan. Zbog toga se Duh, univerzalni svemirski genij, ne može racionalno shvatiti i studirati. Čovek ga mora doživeti u sebi. Isus nam je objavio: „Kraljevstvo Božje je u vama.“ Ako smo spremni da ispunjavamo zakone Božjeg kraljevstva, tada ćemo u sebi pronaći voditelja, Duha. Deset Božjih zapovesti i pouke Isusa Hrista, su odlomci iz univerzalnog, večnog, nepromenjivog zakona, Boga. Dokaz za egzistenciju i delovanje Boga leži u ispunjenju tih zakonitosti.
Ako korak po korak ispunjavamo to što nam pokazuju Božje zapovesti i Isusove pouke, tada i u sebi osećamo upravljača, Duha, i svaka mrvica proživljenog zakona opet nas više ispunjava Njegovom snagom i nosi nas uvis, zrači nam iznutra i izliva toplinu Božje ljubavi u naše srce. Ako smo svoj način života usmerili na Božje zapovesti i učenje Isusa Hrista, tada smo toliko napredovali da verujemo u egzistenciju duše posle takozvane smrti.
Ako korak po korak ispunjavamo to što nam pokazuju Božje zapovesti i Isusove pouke, tada i u sebi osećamo upravljača, Duha, i svaka mrvica proživljenog zakona opet nas više ispunjava Njegovom snagom i nosi nas uvis, zrači nam iznutra i izliva toplinu Božje ljubavi u naše srce. Ako smo svoj način života usmerili na Božje zapovesti i učenje Isusa Hrista, tada smo toliko napredovali da verujemo u egzistenciju duše posle takozvane smrti.
Slušajte radio emisiju >>
